Novosti

21.04.2009

Test Kia Picanto vs. Hyundai i10
Vrele gume, april 2009. godine

Iako su se Italijani proslavili kao proizvođači malih gradskih modela, njihovu tradiciju uspešno nastavljaju proizvođači iz Koreje, koji su modifikovali i unapredili originalan recept. S obzirom da dolaze iz istog koncerna, Hyundai i Kia dali su drugačiju interpretaciju malog gradskog automobila.

Nakon par izmena, koncept gradskog automobila dugo se nije menjao, jedino su motor i pogon «otišli» sa zadnjeg, na prednji kraj vozila. Koreja, kao najmlađa automobilska supersila, do visoke pozicije probila se upravo zahvaljujući malim, ali kvalitetnim modelima, koji su skoro u potpunosti potisnuli evropske i japanske proizvođače u rent-a-car flotama.
Dakle, peti koncern po veličini u svetu, u ovoj kategoriji ima dva predstavnika, koji su se našli i na našem uporednom testu. Reč je o modelima Hyundai i10 i Kia Picanto. Iako koriste istu platformu i imaju skoro identičnu tehniku, reč je o modelima različite koncepcije.

Kia Picanto je model koji se već jedno vreme nalazi na tržištu, tačnije od proleća 2004. godine, tako da je krajem 2007. godine pretrpeo blažu restilizaciju. Ruku na srce, Picanto tokom godina nije izgubio na atraktivnosti, ali ako je Kia rešila da ga «podmladi», mi se zbog tog čina nećemo buniti.
Iako su «posađeni» na istu platformu, sa vrlo malim razlikama po pitanju dužine i širine, Kia je za Picanto usvojila malo drugačiji koncept. Ovde se radi o klasičnom malom gradskom automobilu, koji je od modela i10 niži za 6 centimetara, ali sa staklenim površinama solidnih dimenzija i sa visokom vozačkom pozicijom, naravno, u okviru svojih gabarita. Instrument tabla je postavljena nisko, sa preglednom i jednostavnom instrumentacijom. Prostora pozadi ima u skladu sa dimenzijama, a prtljažnik sa zapreminom od 145 litara je upotrebljiv, ali prilikom kupovine novog TV-a, zadnje sedište mora se oboriti.

Osnovni benzinski motor od jedne litre zapremine pokreće model Kia Picanto, dok agregat i10, zapremine 1,1 litre, koristi dizel. Ovde je reč o novom trocilindarskom motoru sa 12 ventila, koji uz pomoć turbine, proizvodi 75 konjskih snaga i 153 Nm obrtnog momenta, koji se nalazi na raspolaganju u rasponu od 1900-2750 obrtaja. Bar tako tvrdi fabrika. Iako se ovaj turbodizel motor malo odlikuje grubim radom, realno, stvari u vožnji stoje još bolje! Deklarisano ubrzanje od 0 do 100 km/h iznosi 15,8 sekundi, ali je subjektivni utisak još bolji. Naš hronometar je to i potvrdio, ali tu priči nije kraj ...
Osnovni benzinac sa 62 KS pokazao se kao sasvim adekvatna motorizacija za automobil, mase manje od jedne tone. Stari recept vožnje malog gradskog automobila bio je takav da se stepen prenosa menjao tek kad ventili «zaigraju po haubi». Ovo je naročito važilo za italijanske motore koji su postali poznati po tome, ali ta vremena odavno su prošla.
Iako se ovde radi o motoru od samo jedne litre zapremine, sa četiri cilindra, 12-ventilska tehnologija omogućavala je vrlo solidan raspored snage. Ubrzanje od 0 do 100 km/h traje 15,8 sekundi, a maksimalni obrtni moment od 87 Nm dostupan je već pri 3000 obrtaja u minuti. To praktično znači da nema nikakve potrebe za visokim obrtajima, tj. Da će i potrošnja goriva biti manja. Ona u realnim uslovima iznosi nešto manje od 6 litara bezolovnog benzina.
Rezimiranjem, dolazi se do zaključka da su mali benzinski motori značajno napredovali po pitanju rasporeda snage i potrošnje.

Zaključak:

Picanto: pravi je primer dobrog gradskog automobila. Lak za manevrisanje na tesnom, pregledan i hitar. Zbog razlike u visini kia ostavlja bolji utisak u krivinama od Hyundaija.
Oba automobila svoj zadatak obavljaju više nego korektno, a koji automobil odabrati, najviše zavisi zavisi od toga ko će ga voziti. Dakle, «plavi» za dečake i «crveni» za devojčice. Ne tako, već obrnuto. Ili se bar tako čini. Naravno, to nikako ne može da važi kao pravilo.
Najbitnije je da su oba modela vrlo sigurna i da je ABS u svakom paketu deo standardne opreme. Kvalitet materijala je kod oba modela na sasvim zadovoljavajućem nivou, uz napomenu da su oba test vozila bila opremljena najvišim paketom opreme, koji obuhvata podesiva sedišta po visini i manuelni klima-uređaj. Kada se na to doda vrlo solidan kvalitet automobila obe fabrike, dolazi se do zaključka da je korejski proizvođač odlično savladao i italijanski i engleski, a po svemu sudeći i srpski.

Picanto se isprva činio tromim i nedovoljno snažnim za bilo kakvu avanturu. No ostajući sam u automobilu, bez fotografa, kolega iz redakcije i foto opreme,  Picanto je bukvalno oživeo. Odlučan pritisak na pedalu gasa, prodrmao je malog «korejca» i uz fenomenalan zvuk malolitražnog benzinca u visokim obrtajima, ostavio je na mene neizbrisiv trag. Odsečnim potezom, ručica izuzetno preciznog menjača već je bila u višem stepenu prenosa, a kia je jurila čas levom, čas desnom trakom, poput Minija u «italijanskom poslu».

Ako ste ikad poželeli da saznate kako je voziti se po gradu u automobilu od kojeg vam srce kuca brže, a osmeh ne skida s lica, trk kod najbližeg Kia dilera i rezervišite Picanto za probnu vožnju. Verujte, doživljaj ćete pamtiti, jako, jako dugo!

 

Za gledanje celog te(k)sta, molimo, kliknite na donji link!

Obaveštenje

Tehnologija ’’Cookie’’ omogućava nam da vam pružimo maksimalan doživljaj naše internet stranice. Molimo vas da označite ako se slažete s upotrebom ove tehnologije.

Slažem se Pročitajte više